Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село наше, тамо је Србија.
О зар је морала доћ', та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у крвав бој.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.
О зар је морала доћ', та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у крвав бој.
Тамо далеко где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син
О зар је морала доћ', та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у крвав бој.
Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
О зар је морала доћ', та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у крвав бој.
Там далеко, от моря,
Есть моя деревня, есть Сербия.
Есть наша деревня, есть Сербия.
О ей пришлось приехать, что грустная несчастная ночь,
Когда ты драгла, я пошел к кровавой битве.
Там куда, где лимон желтый,
Был единственный путь к сербской армии.
Был единственный путь к сербской армии.
О ей пришлось приехать, что грустная несчастная ночь,
Когда ты драгла, я пошел к кровавой битве.
Там, где белое крылократное цветение,
Жизнь дала жизнь там вместе и сына.
Есть жизсходы, учитывающие отец и сын
О ей пришлось приехать, что грустная несчастная ночь,
Когда ты драгла, я пошел к кровавой битве.
Где молчаливые путешествия Морав,
Там я икона, и моя слава Кришны.
Там я икона, и моя слава Кришна.
О ей пришлось приехать, что грустная несчастная ночь,
Когда ты драгла, я пошел к кровавой битве.