Još samo ostala je prazna slika tvoje sjene 
I ruke pune ničega 
A oči njene prazne gledaju, kao nikad prije 
Moja soba bez tebe, ista nije 
I bojim se da je ružan san 
Ali znam da nije 
Odavno više ne sanjam 
Kao skitnica sam 
Alkoholom si liječim bol 
Ali i nije mi neki plan 
Jer krvave zore dočekujem 
Izranjavan i sam 
I dok vučem misli ulicama 
Kao razglednice 
Kao filmske sličice 
Prolaze tvoje sitnice 
I uvuku se pod nokte 
Tamo gdje je najgore 
Gdje bol ne prestaje 
Ja nestajem 
Ne zaboravi moje dodire 
Ne zaboravi, jer oni govore 
Što smo bili mi 
...zaboravi                        
                      
                      
					  						  Оставалось только пустое изображение вашей тени
И руки, полные ничего
И ее глаза, как никогда, пусты
Моя комната без тебя, это не то же самое
И я боюсь, что это ужасный сон
Но я знаю, что это не так
Я больше не мечтаю
Я как бродяга
Я лечу боль алкоголем
Но это тоже не мой план
Потому что грядет кровавая заря
Раненый и один
И когда я тащу свой разум по улицам
Как открытки
Как миниатюры фильмов
Ваши мелочи проходят
И они подкрались под ногти
Где худшее
Где боль не прекращается
Я исчезаю
Не забывай мои прикосновения
Не забывай, потому что они говорят
Кем мы были
... забыть