Lyrics Београдский Синдикат - Nema povlacenja, nema predaje
Views
151
0 people consider the lyrics to be true
0 people consider the lyrics of the song incorrect
The lyrics of the song are provided for your reference Београдский Синдикат - Nema povlacenja, nema predaje, and also a translation of a song with a video or clip.
Поздрављам живот, јер сам схватио суштину,
да нису битне ствари, већ шта остављаш за друге.
Да само здраве главе можеш остати још дуже,
искрен према себи, бесмртан заувек.
Јер кад нико неће, роди се идеја –
од темеља све је труло, мора да се мења.
И то је моја жеља, да сва нова поколења,
плове правим путем, лакша за тону понижења.
Нисам Доситеј, ја трибун сам из гета,
нисам чит'о много, али јесам кол'ко треба.
И сад неком смета што нисам прљав и бедан,
умем ударце да вратим и додам им још један.
Па назад на почетак, јер овде све је стало,
овде лажи су реалност, окружење срамно.
Док не променимо свест, ја цимаћу се стално,
нема предаје, повлачења, за мене то је страно.
И пре свега, после свега, једино што свима треба – БС, БС!
И пре свега, после свега, једино што треба то је – БС, БС!
Рефрен:
Још увек сањам мрачне облаке да пролазе,
још увек мислим како једна реч промениће свет!
И оног дана када мене више не буде,
ни тада нема повлачења, нема предаје!
Сутра на свет ако падне врео камен,
кад у пепео нас све буде млео пламен,
тад ћу те питати шта ти значе паре,
титуле и зграде, све је то за џабе.
Нећеш стећи поштовање за кеш варајући гладне,
љубави има само онај ко је даје.
Све за родитеље, браћу, жену и другаре,
соколе у јату, верне синдикалце.Што крче своје трасе кроз муње барикаде,
не пратећи људе него своје идеале.
Цео свет је на ивици, сви само себе пазе,
а ми пазимо и младе који пуне наше сале.
Јер музика кад замре живот тече даље,
Београдски синдикат зато поруку им шаље,
Напред пуна срца, бистрог ока, здраве главе!
Нема предаје, повлачења, к'о хоће да га памте!
Рефрен
Још увек будан сањам,
још увек имам исте оне снове да једном биће боље.
Још увек идем напред, право кроз ветар,
још увек колена у блату, спреман на један.
Још увек је реч оштра као првог дана,
к'о катана извучена из корице - не треба оштрење.
Још увек смо породица, пустили смо корење.
Још увек смо на фронту, још увек одбијамо ордење.
Још увек вучемо потезе без обзира на последице,
још увек верујемо да можемо да променимо свет.
Још увек смо герила,
још увек смо улична армија београдских чаршија.
Још увек држимо одступницу, држимо редове,
још увек нема повлачења, нема предаје.
Још увек држе се фаланге, а и када нас не буде,
ни тада нема повлачења, нема предаје.
Још увек трајем, још увек се борим,
и дајем од себе, к'о пре, и срце и душу и све што треба.
И даље сањам моје људе слободне к'о некад,
не знам тачно како, али тачно знам да тако треба.
Јер то је осећај: једноставан, икрен и чист,
он је потек'о из срца и увек врати се к'о бис.
И кад привид ме поведе да са пута грешком скренем,
негде осећај се јави, јасан као дан ме прене.
Моја вера у дела је то што зовем Идеал,
ње сам свестан па је пратим, она чини да сам срећан,
да сам посвећен, предан, све док се трудим да мењам,
све празне, пролазне погледе. Зато остављамо поруке,
да идеја ће опстати, пашће бетонски блокови,
и на ноге ће се подићи ослобођени робови.
Ми створићемо бољи свет, то је перспектива,
ми смо нова офанзива, наша борба је жива и даље!
Опет неправедно оптужен дижем се на оружје,
на лоше што хтедоше идеје да ми поруше.
Јер с' њима смо већ дуго, много година у борби,
по телу смо пуни рана, по лицу смо модри.
Нема лажи и преваре. Ако станем и предам се,
нек' ми живот сутра престане, нек' ме нема, нека нестанем.
Јер кад мене сви сад оставе, на мене кад забораве,
од синдикалне поставе још само папир остане,
ја ћу да се постарам, кол'ко го да кошта ме,
да напишем за клошаре, не дам више, доста је.
За неке нове мајсторе, да сутра се супротставе,
наше песме остављам, јер наше време прошло је.
Да на крају запевају кад коначно добро је,
и своје нове победе к'о ми некад прославе.
Јер једног дана када одем, једног дана када одем ја,
сетите се моје бо
да нису битне ствари, већ шта остављаш за друге.
Да само здраве главе можеш остати још дуже,
искрен према себи, бесмртан заувек.
Јер кад нико неће, роди се идеја –
од темеља све је труло, мора да се мења.
И то је моја жеља, да сва нова поколења,
плове правим путем, лакша за тону понижења.
Нисам Доситеј, ја трибун сам из гета,
нисам чит'о много, али јесам кол'ко треба.
И сад неком смета што нисам прљав и бедан,
умем ударце да вратим и додам им још један.
Па назад на почетак, јер овде све је стало,
овде лажи су реалност, окружење срамно.
Док не променимо свест, ја цимаћу се стално,
нема предаје, повлачења, за мене то је страно.
И пре свега, после свега, једино што свима треба – БС, БС!
И пре свега, после свега, једино што треба то је – БС, БС!
Рефрен:
Још увек сањам мрачне облаке да пролазе,
још увек мислим како једна реч промениће свет!
И оног дана када мене више не буде,
ни тада нема повлачења, нема предаје!
Сутра на свет ако падне врео камен,
кад у пепео нас све буде млео пламен,
тад ћу те питати шта ти значе паре,
титуле и зграде, све је то за џабе.
Нећеш стећи поштовање за кеш варајући гладне,
љубави има само онај ко је даје.
Све за родитеље, браћу, жену и другаре,
соколе у јату, верне синдикалце.Што крче своје трасе кроз муње барикаде,
не пратећи људе него своје идеале.
Цео свет је на ивици, сви само себе пазе,
а ми пазимо и младе који пуне наше сале.
Јер музика кад замре живот тече даље,
Београдски синдикат зато поруку им шаље,
Напред пуна срца, бистрог ока, здраве главе!
Нема предаје, повлачења, к'о хоће да га памте!
Рефрен
Још увек будан сањам,
још увек имам исте оне снове да једном биће боље.
Још увек идем напред, право кроз ветар,
још увек колена у блату, спреман на један.
Још увек је реч оштра као првог дана,
к'о катана извучена из корице - не треба оштрење.
Још увек смо породица, пустили смо корење.
Још увек смо на фронту, још увек одбијамо ордење.
Још увек вучемо потезе без обзира на последице,
још увек верујемо да можемо да променимо свет.
Још увек смо герила,
још увек смо улична армија београдских чаршија.
Још увек држимо одступницу, држимо редове,
још увек нема повлачења, нема предаје.
Још увек држе се фаланге, а и када нас не буде,
ни тада нема повлачења, нема предаје.
Још увек трајем, још увек се борим,
и дајем од себе, к'о пре, и срце и душу и све што треба.
И даље сањам моје људе слободне к'о некад,
не знам тачно како, али тачно знам да тако треба.
Јер то је осећај: једноставан, икрен и чист,
он је потек'о из срца и увек врати се к'о бис.
И кад привид ме поведе да са пута грешком скренем,
негде осећај се јави, јасан као дан ме прене.
Моја вера у дела је то што зовем Идеал,
ње сам свестан па је пратим, она чини да сам срећан,
да сам посвећен, предан, све док се трудим да мењам,
све празне, пролазне погледе. Зато остављамо поруке,
да идеја ће опстати, пашће бетонски блокови,
и на ноге ће се подићи ослобођени робови.
Ми створићемо бољи свет, то је перспектива,
ми смо нова офанзива, наша борба је жива и даље!
Опет неправедно оптужен дижем се на оружје,
на лоше што хтедоше идеје да ми поруше.
Јер с' њима смо већ дуго, много година у борби,
по телу смо пуни рана, по лицу смо модри.
Нема лажи и преваре. Ако станем и предам се,
нек' ми живот сутра престане, нек' ме нема, нека нестанем.
Јер кад мене сви сад оставе, на мене кад забораве,
од синдикалне поставе још само папир остане,
ја ћу да се постарам, кол'ко го да кошта ме,
да напишем за клошаре, не дам више, доста је.
За неке нове мајсторе, да сутра се супротставе,
наше песме остављам, јер наше време прошло је.
Да на крају запевају кад коначно добро је,
и своје нове победе к'о ми некад прославе.
Јер једног дана када одем, једног дана када одем ја,
сетите се моје бо
I salute life, because I understood the essence,
that matters are not important, but what you leave for others.
That only healthy heads can stay even longer,
honest to himself, immortal forever.
Because when no one will, the idea is born -
from the ground everything is rotten, it has to change.
And this is my desire, that all new generations,
it floats the right way, lighter for a ton of humiliation.
I'm not Dositej, I'm a tribe from ghetto,
I did not read much, but I did not need much.
And now some people feel that I'm not dirty and lazy,
I can knock it back and add another one.
Back to the beginning, because everything is over there,
Here lie lies in reality, the environment is shameful.
Until we change our consciousness, I will cope constantly,
there is no surrender, withdrawal, for me it is foreign.
And above all, after all, the only thing that everyone needs is - BS, BS!
And above all, after all, only what is needed is - BS, BS!
Chorus:
I still dream of dark clouds to pass,
I still think that one word will change the world!
And on the day that I no longer exist,
there is no retreat, there is no surrender!
Tomorrow in the world if a stone bursts,
when in the ashes we all become a flame of milk,
then I will ask you what money means to you,
titles and buildings, it's all for free.
You will not gain respect for the cache by deceiving the hungry,
Only the one who gives it is love.
Everything for parents, brothers, women and friends,
the falcons in the flock, the faithful syndicalists. What crushes their route through the lightning barricades,
not following people but their ideals.
The whole world is on the verge, everyone is watching themselves,
and we take care of the young ones who fill our store.
Because music, when life dies, runs on,
The Belgrade trade union therefore sends a message to them,
Forward full of heart, a clear eye, healthy head!
There is no surrender, a retreat, as he wants to remember him!
chorus
I'm still awake dreaming,
I still have the same dreams to one day better.
I'm still going forward, right through the wind,
still knees in mud, ready for one.
It's still a word sharp as the first day,
as the katana is pulled out of the cover - it does not need sharpening.
We're still a family, we left the carrots.
We're still on the front, we still refuse the order.
We still draw moves regardless of the consequences,
We still believe we can change the world.
We are still guerilla,
we are still a street army of Belgrade's charms.
We still hold a retreat, we keep the rows,
there is still no withdrawal, there is no surrender.
They still hold the phalanx, and even when it does not exist,
there is no retreat, there is no surrender.
I'm still in, I'm still fighting,
and I give from myself, as before, my heart and soul, and everything I need.
I still dream of my people as free as ever,
I do not know exactly how, but I know exactly how to do it.
Because it is a feeling: simple, oyster and pure,
He came from the heart and always came back as if he was.
And when the illusion leads me to turn away from the path by mistake,
somewhere the feeling is revealed, clear as the day brings me down.
My faith in the work is what I call Ideal,
I am aware of it and I follow it, it makes me happy,
that I am dedicated, devoted, as long as I try to change,
all empty, passing views. So we leave messages,
that the idea will survive, grazing concrete blocks,
and the freed slaves will rise to their feet.
We will create a better world, this is a perspective,
we are a new offensive, our fight is alive and on!
Again unfairly accused I rise to arms,
to the bad that they hated ideas to break me.
Because with them we have been for many years, many years of struggle,
on the body we are full of wounds, we are blue on our faces.
There is no lie or deceit. If I stop and give in,
let's live my life tomorrow, let me go, let me disappear.
Because when everyone leaves me now, when they forget me,
only the paper remains from the union line,
I will make sure that as long as it costs me,
To write for the slaves, I do not give it any more, it's enough.
For some new masters to oppose tomorrow,
I leave our songs, because our time has passed.
In the end they sing when it's finally good,
and their new victories as I once celebrated.
For one day I go, one day when I go,
Remember my will
that matters are not important, but what you leave for others.
That only healthy heads can stay even longer,
honest to himself, immortal forever.
Because when no one will, the idea is born -
from the ground everything is rotten, it has to change.
And this is my desire, that all new generations,
it floats the right way, lighter for a ton of humiliation.
I'm not Dositej, I'm a tribe from ghetto,
I did not read much, but I did not need much.
And now some people feel that I'm not dirty and lazy,
I can knock it back and add another one.
Back to the beginning, because everything is over there,
Here lie lies in reality, the environment is shameful.
Until we change our consciousness, I will cope constantly,
there is no surrender, withdrawal, for me it is foreign.
And above all, after all, the only thing that everyone needs is - BS, BS!
And above all, after all, only what is needed is - BS, BS!
Chorus:
I still dream of dark clouds to pass,
I still think that one word will change the world!
And on the day that I no longer exist,
there is no retreat, there is no surrender!
Tomorrow in the world if a stone bursts,
when in the ashes we all become a flame of milk,
then I will ask you what money means to you,
titles and buildings, it's all for free.
You will not gain respect for the cache by deceiving the hungry,
Only the one who gives it is love.
Everything for parents, brothers, women and friends,
the falcons in the flock, the faithful syndicalists. What crushes their route through the lightning barricades,
not following people but their ideals.
The whole world is on the verge, everyone is watching themselves,
and we take care of the young ones who fill our store.
Because music, when life dies, runs on,
The Belgrade trade union therefore sends a message to them,
Forward full of heart, a clear eye, healthy head!
There is no surrender, a retreat, as he wants to remember him!
chorus
I'm still awake dreaming,
I still have the same dreams to one day better.
I'm still going forward, right through the wind,
still knees in mud, ready for one.
It's still a word sharp as the first day,
as the katana is pulled out of the cover - it does not need sharpening.
We're still a family, we left the carrots.
We're still on the front, we still refuse the order.
We still draw moves regardless of the consequences,
We still believe we can change the world.
We are still guerilla,
we are still a street army of Belgrade's charms.
We still hold a retreat, we keep the rows,
there is still no withdrawal, there is no surrender.
They still hold the phalanx, and even when it does not exist,
there is no retreat, there is no surrender.
I'm still in, I'm still fighting,
and I give from myself, as before, my heart and soul, and everything I need.
I still dream of my people as free as ever,
I do not know exactly how, but I know exactly how to do it.
Because it is a feeling: simple, oyster and pure,
He came from the heart and always came back as if he was.
And when the illusion leads me to turn away from the path by mistake,
somewhere the feeling is revealed, clear as the day brings me down.
My faith in the work is what I call Ideal,
I am aware of it and I follow it, it makes me happy,
that I am dedicated, devoted, as long as I try to change,
all empty, passing views. So we leave messages,
that the idea will survive, grazing concrete blocks,
and the freed slaves will rise to their feet.
We will create a better world, this is a perspective,
we are a new offensive, our fight is alive and on!
Again unfairly accused I rise to arms,
to the bad that they hated ideas to break me.
Because with them we have been for many years, many years of struggle,
on the body we are full of wounds, we are blue on our faces.
There is no lie or deceit. If I stop and give in,
let's live my life tomorrow, let me go, let me disappear.
Because when everyone leaves me now, when they forget me,
only the paper remains from the union line,
I will make sure that as long as it costs me,
To write for the slaves, I do not give it any more, it's enough.
For some new masters to oppose tomorrow,
I leave our songs, because our time has passed.
In the end they sing when it's finally good,
and their new victories as I once celebrated.
For one day I go, one day when I go,
Remember my will