Lyrics Rastko- Sveti SAVA - Свети Савa - Ко удара тако позно
Views
173
0 people consider the lyrics to be true
0 people consider the lyrics of the song incorrect
The lyrics of the song are provided for your reference Rastko- Sveti SAVA - Свети Савa - Ко удара тако позно, and also a translation of a song with a video or clip.
Ко удара тако позно у дубину ноћног мира
На капији затвореној светогорског манастира?
"Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата,
Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -
Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор'те ми, цасни оци, манастирска тешка врата,
И примите царског сина ко најмлађег свога брата..."
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
И угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
Али чело узвишено, божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
А кроз сузе прошапута: "Примамо те, мило чедо".
* * *
Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи,-
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -
Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.
На капији затвореној светогорског манастира?
"Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата,
Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -
Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор'те ми, цасни оци, манастирска тешка врата,
И примите царског сина ко најмлађег свога брата..."
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
И угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
Али чело узвишено, божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
А кроз сузе прошапута: "Примамо те, мило чедо".
* * *
Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи,-
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -
Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.
Who strikes so late into the depths of night peace
At the closed gate of the monastery on Mount Athos?
"It's been a late evening, and it's not midnight,
Sit down, monks, open the heavy door for me.
My soul desires light, and my weak feet rest,
My body is weak, my legs are tired -
But it is my strong will that leads me to you tonight,
To dedicate life to the family, homeland and freedom.
I have despised the royal court, the royal crown and porphyry,
And now I am looking for light in a modest monastery.
Open to me, honorable fathers, the heavy door of the monastery,
And receive the king's son as your youngest brother ... "
The heavy door creaked, and an owl flew over it
And with a shriek he spread his wings and took shelter in the black night.
And on the threshold of the holy temple, where God's name is glorified,
With the torch lit, the warden's father answered.
He lifts the torch above, above his holy head,
And he saw, wondering, a harmless barefoot child.
His high pale forehead, tangled thick hair,
But the forehead is sublime, divine wisdom adorns.
The old man took his hand and kissed his forehead palely,
And through tears he whispered: "We receive you, dear child."
* * *
Centuries have passed, from that miraculous night, -
Centuries have passed and many more will pass -
But that child is still alive, because his glory lives,
Because that child was Rastko, son of Nemanjina, Saint Sava.
At the closed gate of the monastery on Mount Athos?
"It's been a late evening, and it's not midnight,
Sit down, monks, open the heavy door for me.
My soul desires light, and my weak feet rest,
My body is weak, my legs are tired -
But it is my strong will that leads me to you tonight,
To dedicate life to the family, homeland and freedom.
I have despised the royal court, the royal crown and porphyry,
And now I am looking for light in a modest monastery.
Open to me, honorable fathers, the heavy door of the monastery,
And receive the king's son as your youngest brother ... "
The heavy door creaked, and an owl flew over it
And with a shriek he spread his wings and took shelter in the black night.
And on the threshold of the holy temple, where God's name is glorified,
With the torch lit, the warden's father answered.
He lifts the torch above, above his holy head,
And he saw, wondering, a harmless barefoot child.
His high pale forehead, tangled thick hair,
But the forehead is sublime, divine wisdom adorns.
The old man took his hand and kissed his forehead palely,
And through tears he whispered: "We receive you, dear child."
* * *
Centuries have passed, from that miraculous night, -
Centuries have passed and many more will pass -
But that child is still alive, because his glory lives,
Because that child was Rastko, son of Nemanjina, Saint Sava.